Настава у природи 4. разреда 2018/19

Ова школска година почела је као и свака друга.Много дружења и много учења.Након неколико дана сазнали смо да путујемо на Тару.Нашој срећи није било краја.Свакога дана причали смо само о путовању.Време је пролазило тако споро.Коначно је дошао тај дан.

Сели смо у аутобус, узбуђени и срећни што коначно крећемо.Кроз малени прозор аутобуса видели су се облаци који су као бела огрлица од бисера украшавали врхове брда и планина поред којих смо пролазили. Када смо се попели више дочекали су нас борови као војници у својим зеленим униформама.И коначно, стигли смо на Тару!Осим дивне природе дочекали су нас и дивни људи, побринули се да се удобно сместимо и бринули о нама све време боравка.Првих дана било нам је тешко да идемо узбрдо и низбрдо, али  је сваким даном било све лакше.Природа нас је звала у госте.Обишли смо осматрачницу и видели кошуту на ливади украшеној најлепшим шареним цвећем.Било је као у бајци.

Сећам се  и предивне тепих ливаде која ме је подсетила на велику  зелену трамболину.Нећу заборавити ни шетњу кроз шуму  када смо видели трагове медвеђих канџи утиснутих   у дрво.Чинило се као да су заробљени у времену.Посебно ће ми у сећању остати посета Мећавнику.

На први поглед Тара делује као оштра, висока и опасна планина, али када дођеш на њу схватиш да је она у ствари топла и нежна планина која све дозива и грли у своје наручје.

Најлепше дане провели смо на Тари  и никада их нећемо заборавити!

                                                                                            ИВКОВ  ХЕЛЕНА  4/2

Настава у природи 2. разреда школске 2018/19

         Освануо је и тај дан,16 октобар.Дан који моји другари и ја нестрпљиво чекамо.Наш први одлазак на планину Рудник,-НАСТАВА У ПРИРОДИ,са нашом учитељицом Марицом и учитељицом Сањом,која води II3.Жао ми је што и II1 није било са нама.Недостајали су Марко,Калина,Стефан,Ненад,Невена,Вељко…(Авантуру започињемо,кофери спаковали родитељи помало тужни,а ми срећни.Директорка нас прате и жели срећан пут и боравак.)Узбуђење и срећа су учинили да нам пут до Рудника прође брзо.Дочекали су нас дивни домаћини и рекреатор Борис.Трудили су се да нам боравак буде угодан.

Сваки дан ишли смо у дуге шетње и дивили се природи планине Рудник у јесен.Прелепе црвене,жуте,браон,златне боје опалог лишћа храста и букве,поглед и ваздух улепшавају зимзелена јела и бор.Посетили смо цркву Светог Ђорђа.Борис нам је показао два заљубљена дрвета,Веселу ливаду,Шумску кућу-од које се пружа видиковац.Довео нас је и до капије површинског кота и рудника олова и цинка.Посебан утисак на мене је оставила љубавна чесма и легенда о њеном настанку.За свако ово место веже ме неко лепо сећање:по неки несташлук,укусне домаће палачинке,утакмица са децом из Новог Козјака и Иланче,бацање камена с рамена,надвлачење конопца,где су наше учитељице однеле победу.Рудником се орило наше навијање.Вечерње забаве у дискотеци биле су посебан доживљај.Мало спретности,идеја и шарма су неком донели диплому за краља дискотеке,најбољу фризуру.Дуњи и мени за нај-маску.Богдан је имао срећу да тамо прослави свој 8. Рођендан.Дани испуњени игром,смехом,дружењем и учењем нису престали нашим повратком.Остају у најлепшем сећању и чине да наше другарство учврстимо и сваким даном учинимо јачим.

Жарко Николић II2  

Настава у природи 3. разред -Дивчибаре 5.-12.10. 2018.

Жељно сам ишчекивала дан да моји другари и ја отпутујемо на Дивчибаре.
Уз причу и песму, пут је био занимљив и брзо смо стигли пред одмаралиште „Стеван Филиповић“. Након смештаја по собама и кратког одмора, кренули смо у прву шетњу и разгледање околине. Природа је изгледала лепше него што сам замишљала. Уживали смо у лепоти природе и свежем ваздуху који нас је опијао. Свакодневно смо шетали и упознавали чари Дивчибара. Рекреатор нас је водио до Црног врха са којег поглед одузима дах. Пријале су нам игре на пространим  спортским теренима. Посетили смо прелепу цркву Светог Пантелејмона која се налази у самом центру Дивчибара.  Вечерњи програм у дискотеци нас је посебно радовао јер је био разнолик и забаван. Посебан ужитак имали смо уз роштиљијаду, чоколадну фонтану и вожњу возићем.

Дивчибаре ће ми остати у лепом сећању. Били су то дани испуњени дружењем, смехом, играма и уживањем у прелепој природи.

 

Токовић Ема  III-1