Савети за родитеље

Пушење је један од највећих здравствених ризика којима су данашњи тинејџери изложени. Иако је број пушача у нашој земљи према подацима Министарства здравља у паду, што због поскупљења што због увођења Закона о забрани пушења на јавним местима, дувански дим је и даље алармантно присутан у нашим животима

Штетни ефекти пушења код тинејџера су израженији него код одраслих, осим тога они лакше постају зависни чак и на мање дозе никотина. Истраживања показују да чак 85 одсто људи који почну да пуше пре деветнаесте године постају доживотни пушачи. Ова бројка је посебно застрашујућа ако знамо да пушење може да скрати живот детета пушача и до десет година.

Обзиром да се прве навике и вредности носе из куће, без обзира на утицаје околине, родитељи ипак могу да учине нешто да спрече настанак ове опасне навике. Иако адолесцентима дим цигарете понекад делује као најпривлачнија ствар на свету јер сви у њиховом друштву пуше, и иако се осећају апсолутно непобедивим и свемоћним па им ни претња угрозавања здравља не делује опасно, постоје начини да им помогнете да не стекну ову навику.

Став родитеља  према никотину  и њихово понашање дефнитивно утичу на тинејџере. Штавише, многи тинејџери почну да пуше зато што и њихови родитељи то раде. Зато, немојте да палите цигарету у кући. Ако баш морате да пушите, не радите то у кући и око деце. Цигарете држите подаље од очију и ван дохвата руке. Тиме ћете спасити не само свој него и живот своје деце.

Почните да разговарате са децом о опасностима везаним за пушење. Никада није прерано за овај разговор, нека ваша деца знају да је пушење зависност и да често може да доведе до смрти.  Објасните деци да је много лакше постати завистан у њиховом узрасту. Поента овог разговора је да јасно заузмете став да сте противник пушења.

Тинејџери себе доживаљавају као непобедиве и бесмртне особе, али важно је да разумеју да постоје опасности по здравље које могу да буду толико озбиљне да угрозе живот. Уколико имате пример у породици, опишите како је никотин утицао на особу коју можда и они знају, рођака или познаника који је преминуо од рака плућа или можданог удара. Уместо сувопарних статистика о опасности никотина, предочите детету сву озбиљност пушења на примеру праве особе (има пуно познатих личности које су биле жртве пушења, пронађите неку од њих). На тај начин имате више изгледа да пробијете онај лагодни став „Ма, то се мени не може десити“.

Истраживачи са Бостонског Завода за јавно здравље су објавили податке који недвосмислено указују да тинејџери из породица у којима влада забрана пушења у кући у много већем броју случајева усвајају непушачки став и ређе постају пушачи од деце која долазе из кућа у којима се пуши. Стога сви заједно, као породица, донесите одлуку о томе да дувански дим није дозвољен у вашој кући. Обавестите и родбину и пријатеље о томе, баците пепељаре у ђубре и не дозволите пушење у кући никоме.

Велики број тинејџера који пуше једноставно не умеју да се одупру притиску вршњака. Када их другари охрабрују да запале цигару, они повуку дим како би остали део друштва или спречили да их друштво исмева. Притисак вршњака свакако можете да очекујете, али посаветујте дете да одбије понуђену цигару и одговори другарима нешто попут “Не хвала, обећао сам деди да никад нећу запалити цигару” или “Нећу, страшно ме боли глава од цигара”. Понудите детету да искористи вас као изговор у стилу: “Моја мама намирише да сам пушио на километар, неће ме пустити на екскурзију ако ме ухвати да пушим”.  Ако мислите да ваше дете не жели да пуши али не уме да се одупре утицају вршњака, помозите му да пронађе изговор како би избегао задиркивање или нелагоду у друштву без паљења цигарете.

Пријатељи су апсолутно најутицајнија група у животу тинејџера па стога обратите пажњу на то са ким се дружи ваше дете. Много је теже рећи „Не“ цигарама ако читаво друштво пуши. Тинејџери који пушење схватају као друштвено прихватљиво понашање ће бити много склонији да почну да пуше, а касније лакше и да пију или користе марихуану.

Тинејџери често као „кул“ понашање прихватају понашање и став лоших момака у филмовима, чак и деца која иначе нису изложена великом ризику да почну да пуше (из породица у којима се не пуши, нису изложени вршњачком притиску). Истина је да не можете да пратите све филмове које ваше дете гледа, али разговарајте са њим о пушењу ликова из филма и настојите да спречите развој те навике.

И  на крају  одвојите време за практичну показну вежбу из математике и заједно са дететом израчунајте колико би коштала навика пушења. Колико кошта једна цигарета дневно, колико би трајала паклица, па додајте број цигарета који би се поделио са друговима. Упоредите суму која је потребна за цигаре са износом џепарца или још боље са ценом нечега што ваше дете желл да  купи,рецимо мобилни   или нов ранац.  Извор:www.најбољамаманасвету.цом

Је ли израда  домаћег  задатка  хорор код куће? Осећате ли   да на дете  вршите  притисак?

Изгледа ли то овако: ваше дете седи за својим писаћим столом пред отвореним књигама, али тешко  да било шта упамти. У школи се због тога осећа лоше и изостају добре оцене?

Ево неких правила рада. Нека их се при учењу код куће деца држе. Не надајте се одмах сутрадан неком изврсном напретку, али кроз неко време труд ће се исплатити.

10 правила за рад

Утврдите са дететом  одређено време за почетак .

Нека радно место буде уредно. На столу је само оно што је потребно за задатак.

Чита задатке и размисли шта мора учинити.

За сваки задатак одреди отприлике време за које ће га урадити

Навикава се на план у 3 фазе: (1) почети са задацима који им иду лако, (2) затим прећи тешке ствари, (3) на крају радити ствари које су им најлакше.

На прекида планирано  радно вријеме(разговорима телефоном,гледањем ТВ-а, но ту и тамо прави кратке паузе за предах (протезање, устајање, отварање прозора, удисање свежег зрака, поновно седање).

Пише уредно у своју  бележницу најважније

Ако има проблема, бодримо дете да се не предаје  лако, већ упорношћу и  стрпљењем   реши задатке.

Контролише на крају још једанпут 3. правило и размисли  јесте  ли све добро испланирало.

Поспрема  своје радно место и израђује план за сутра.

У времену у којем технологија влада нашим животима, текст који следи нас подсећа на вредности до којих нам је стало, али често не знамо како да се изборимо за њих.

За све нас, овај текст може да буде инспирација. За родитеље, он може да буде пример како да се деци поставе павила у вези са коришћењем мобилних телефона, компјутера или игрица.

Последњих дана децембра 2012. године, електронски медији широм света су преносили вест о поклону који је једна мајка дала свом тринаестогодишњем сину за Божић.

Џенел Хофман, мајка петоро деце и ауторка бројних текстова о родитељству, поклонила је свом најстаријем сину иПхоне мобилни телефон уз који је ишао и уговор који је она саставила и који се односи на услове коришћења тог телефона.

Драги Грегори,

Срећан Божић! Сада си поносни власник Iphone телефона.  Страва!

Ти си добар и одговоран тринаестогодишњак и заслужујеш овај поклон. Али, уз овакав поклон иду правила и услови за његово коришћење. Молим те, прочитај уговор који следи. Надам се да разумеш да ја имам одговорност да те одгајим тако да будеш здрав млад човек који може добро да функционише у свету технологије али да не дозволи да му она управља животом. Уколико не будеш следио правила која су наведена, иПхоне ће ти бити одузет .

Волим те до неба и радујем се милионима Sms које ћемо у будућности размењивати.

  1. Ово је мој телефон. Ја сам га купила. Ја плаћам за његово коришћење. Ја ти га позајмљујем. Зар нисам супер?
  2. Увек морам да знам лозинку.
  3. Ако ти телефон зазвони, јави се. Кажи „молим“, буди пристојан. Немој никада да игноришеш позив ако на екрану пише „мама“ или „тата“. Никада!
  4. Предај телефон једном од родитеља свако вече у 19:30 током недеље и у 21:00 током викенда. Ноћу ће бити искључен, а можеш поново да га укључиш у 7:30. Ако немаш намеру да позовеш нечији фиксни зато што би се прво јавили родитељи, онда немој да зовеш ни на мобилни. Користи своју интуицију и поштуј друге породице онако како бисмо и ми волели да поштују нашу породицу.
  5. Телефон не носиш у школу. Уместо слања порука, разговарај са људима. Разговор је животна вештина.
  6. Ако ти телефон упадне у wц шољу, разбије се или нестане, ти си одговоран да га замениш или да платиш трошкове поправке. Обезбеди новац унапред – крени да косиш траву, чуваш децу, одвајај новац који добијеш за рођендан.
  7. Немој да користиш телефон да лажеш и обмањујеш људе или да од њих правиш будале.Немој да учествујеш у разговорима који неког могу да повреде.
  8. Не користи телефон да напишеш у поруци или е-маилу нешто што не би особи рекао очи у очи
  9. Немој да говориш или пишеш нешто што особи не би казао а да су њихови родитељи пристни у соби. Размишљај о ономе што пишеш и говориш.
  10. Нема порнића! За информације, користи интернет стране за које знаш да би могао мени да покажеш. Све што те занима – питај некога, најбоље тату или мене.
  11. Када си на јавном месту, искључи или утишај телефон. Посебно у ресторанима, биоскопу, или док разговараш са неким. Ти си лепо васпитана особа, немој да дозволиш да иПхоне то промени.
  12. Немој никада да примаш или шаљеш слике са сексуалним садржајем. Ово није смешно! Биће дана дана када ћеш бити у искушењу да то урадиш, упркос томе што си паметан. Интернет је већи и моћнији од тебе. Једна глупа грешка може да има огромне последице на твој лични живот или каријеру.
  13. Немој да правиш милионе фотографија и видео записа. Нема потребе да све документујеш. Дозволи себи да уживаш у искуству. Искуство остаје у теби за вечност.
  14. Остави понекад телефон код куће и осећај се добро са таквом одлуком. Телефон није жив и није део тебе. Научи да живиш и без њега. Буди већи и моћнији од страха да нешто не пропустиш.
  15. Немој да скидаш само музику коју слушају милиони твојих вршњака. Твоја генерација има приступ музици као ниједна друга раније. Искористи то, прошири своје видике, скидај разне врсте музике – класичну, модерну…
  16. С времена на време, играј неке игрице које ти укључују мозак – игре с речима, загонетке, мозалице.
  17. Избегавај да превише гуглујеш. Гледај свет око себе. Гледај кроз прозор. Ослушни питце, иди у шетњу, разговарај са људима.
  18. Понекад ћеш забрљати, Ја ћу ти одузети телефон. Сешћемо и разговараћемо о томе. Почећемо из почетка. Ти и ја стално учимо. Ја сам на твојој страни. Ми смо заједно у овој авантури.

Надам се да ћеш се сложити са овим условима. Ово о чему сам ти писала се не односи само на коришћење телефона већ на живот. Одрасташ у свету у којем се све јако брзо дешава и стално мења. То је узбудљиво и примамљиво. Али пробај да поједностављујеш ствари. Имај више поверења у свој моћан ум и велико срце него у било коју машину.

Волим те. Надам се да ћеш уживати у свом сјајном телефону.

Мама

За сајт Дете плус, превела и обрадила Жана Борисављевић

Васпитање је важније од образовања!
Васпитавати – не суца, не војника, – него човека!

 

Савети психолога како да се родитељи понашају с првацима

– Причајте стално с њима да би што пре прихватили нову ситуацију
– Питајте их како се зову деца која иду у разред с њима. Не треба их испитивати одмах после школе, јер су тада уморни
– Немојте радити домаће задатке уместо њих
– Договорите се који ће кутак код куће бити њихово радно место
– Побрините се да имају време и за школу и за дружење
– Побрините се да су сваки дан испавани
– Исхрана мора да буде адекватна. Деца не смеју да доручкују чипс и газиране сокове
– Никако се не мешајте у њихове неспоразуме с другом децом у школи. Зато постоје запослени у школи
– Првих дана их обавезно доводите 10-15 минута пре почетка наставе. Деци која касне треба више времена да пострану део нове групе
– Брзо их пустите да иду сами у школу ако то не захтева прелазак ризичних улица
– Школом им никада не треба претити, „рећи ћу те код учитељице” или „ићи ћеш ти мени код психолога”
– Учење не би требало да траје сатима. Деца се концентришу до пола сата
– После учења нека направе дугу активну паузу. Дакле, не пред ТВ-ом
– Немојте улазити за њима у учионицу да бисте их контролисали. Укажите им поверење
– Немојте их учити да читају и пишу пре школе. Многи науче на погрешан начин, па имају више проблема у школи него да нису знали слова

 

Какав треба да буде однос родитеља и деце у пубертету?

Настанком пубертета родитељи могу очекивати наидју на затворена врата дечије собе у свом дому повремено гунђање, њихове љупке некада шармантне причалице. Иста она деца која са осмехом грила своје родитеље на крају дугих дана, у овом раздобљу постају необјашњиво зловољна. Деца која су им се од рођења привијала на груди, вероватно ће сада одбојно реаговати на загрљаје и пољупце.

Док девојчице, као што се може и предвидети, предводе у пубертетској игри, задиркујући дечаке, њихово привидно самопоуздање често скрива огромну несигурност у себе. Посматрајући како се девојчице незадрживо обликују, дечаци морају да подносе кашњење у развоју и јачању свога тела. Није зато ништа необично што љутња и фрустрације у животу тинејџера добијају посебне размере. И ако је ишта у том раздобљу очигледно, онда је то чињеница да родитељи »једноставно ништа не разумеју«.

Када се »врата затворе«, родитељи могу да се осећају увређеним и остављеним, или да прихвате животну реалност и уложе напор да буде што боља. То је животно раздобље у коме се родитељска зрелост ставља на пробу. Родитељи имају задатак да своју децу успешно проведу кроз тај помало мучни период.

Искусни родитељи примењују следеће корисне савете:
Посматрајте свог тинејџера као дете које је у прелазном процесу. За почетак, родитељи треба да на своје тинејџере гледају као на »децу у прелазном процесу,« а не као на младе људе. Упркос спољашњем изгледу, чак упркос томе што говоре да су независни, потреба тинејџера за љубављу, њихова потреба за сигурним уточиштем у коме ће неко бринути о њима, и њихова потреба за изграђивањем и ограничењима нипошто нису мање. Још увек им је потребно да пре свега њихови родитељи брину о њиховим потребама.

Преобликујте своју љубав. Љубав намењена тинејџерима, уместо некадашњих пољубаца и прича за лаку ноћ, подразумева, рецимо, масажу ногу и стопала после дугог тренинга на стази или напорног дана у школи. Она подразумева толерантан став према најновијем стилу и облику фризуре. Она подразумева самоконтролу после расправе, спремност за суочавање с тешким питањима; саосећање после изгу- бљене кошаркашке утакмице или у случају неузвраћене љубави, када би речи само повећале бол; неколико минута одвојених за слушање музике са његовог омиљеног ЦД-а. Она подразумева допуштање извесне слободе која је у складу са принципима, изношење правила и последица кршења правила љубазно али одлучно, и похваљивање за добро обављен посао; она значи указати поверење тинејџеру и заслужити његово поверење.

Пажљиво слушајте. Тинејџерима су потребни родитељи који ће им указивати искрену и ненаметљиву пажњу и на најбољи начин искористити вре- ме када њихова деца желе разговор. Замарање пи- тањима и покушавање да се комуникација успостави силом, не само да су без ефекта већ су и штетни. Више од било чега другог, тинејџерима је потребно време које ће проводити са својим родитељима време проведено у игри, раду, када ће се у неким спонтаним околностима осећати довољно сигурним да се отворе.

 

Разговарајте са својим тинејџером о »замкама« живота. Родитељи се често устручавају да са својом децом разговарају о »шкакљивим« темама, као што су предбрачни секс, дроге, алкохол и сл. Штавише, неки родитељи сматрају да ће разговор о дрогама деци заптаво усадити такве идеје у главу. То само показује колико су родитељи понекад страховито наивни. Деца се све раније у свом животу суочавају с притисцима и искушењима. Са идејама о дрогама и сексу деца се сусрећу скоро сваког дана у разговору с вршњацима, путем теле- визије и различитих часописа. Ако родитељи не разговарају с њима о тим озбиљним темама, учиниће то неко други. Родитељи још увек потцењују озбиљност изложености деце дрогама. Ако сматрају да нису у стању да са својом децом разговарају о дрогама и осталим »замкама« живота јер нису довољно стручно оспособљени за то, нека потраже савет и помоћ лекара или школског психолога. Коначно, данас постоји бројна литература која родитељима може да пружи потребне информације о свим »шкакљивим« темама.

Реагујте када приметите опасне знаке који наговештавају озбиљан проблем. Родитељи лако могу да не опазе адолесцентску депресију. Де- шава се да је ни сами тинејџери не препознају, јер им је порицање и прикривање тако својствено. Због тога што депресија доводи ти- нејџере у велику опасност да почну да употребљавају дроге и алкохол, да ступају у недозвољене сексуалне односе, чак и да се баве криминалом, родитељи треба да потраже помоћ чим се појаве следећи симптоми депресије: опадање пажње, сањарење, слабе оцене у школи, дужи период у коме се јавља осећање досаде, физички болови који се понављају, или повлачење од породице и пријатеља.
Исправно поступање у периоду »затворених врата« у животу вашег тинејџера може бити питање живота и смрти. То је, свакако, и питање стварања окружења у коме ће се ваш тинејџер развити у зре- лу и разбориту одраслу особу. А то је највећа награда родитељима!

Неколико разлога више да не бежите од разговора са својом децом о »шкакљивим« темама

  • Слободни сексуални односи данас нису само морални и психолошки проблем (страх од ванбрачне трудноће). Због многих болести сексуалним путем, живот младих који се слободно необазриво упуштају у предбрачне сексуалне одноносе може бити знатно угрожен. У те болести спадају СИДА која је још увек неизлечива, хепатитис Ц и многе друге болести које изазивају неплодност, а многе од њих немају никакве симптоме.
  • Марихуана која се данас узгаја много је јача и опаснија од оне која се гајила пре двадесет година. Осим што штетно делује на психичко здравље корисника изазивајући потиштеност, равнодушност, тромост и халуцинације, пушење марихуане може изазвати промене на плућима које претходе раку, и допринети појави рака на органима гла- ве и врата. Јаке дроге, попут кокаина, ЛСД-а и хероина, повећавају ризик од срчаног инфаркта и можданог удара.
  • Пушење цигарета знатно повећава ризик од обољевања од рака плућа и срчаних болести. Новија истраживања показују да је пушење цигарета један од главних узрока импотенције и других здравствених проблема. Неке фабрике дувана користе амонијак да појачају зависност коју ствара цигарета.
  • Када је у питању алкохол, довољно је рећи да и једно једино опијање може бити смртоносно

Чланак

Не дозвољавамо деци да преузму ризик

Живимо у модерном свету пуном опасности, а страх да ће изгубити своју децу, или да ће их неко повредити тера родитеље да их презаштићују. Европски психолози су открили да она деца која се не играју на улици, игралишту, по парковима, која нису падала, повређивала колена и добијала понеку чворугу, имају веће шансе да, у тинејџерском добу, пате од фобија. Сваки пут кад падну и мало одеру колено или длан, деца схватају да је то сасвим нормална ствар. Бол који пролази. Нешто што они могу да превазиђу. Тинејџерски љубавни јади једна су од најтежих емотивних ситуација у животу. Баш зато би сваки тинејџер требало да их проживи и кроз њих очврсне, тестира и подигне границе своје емотивне снаге и, коначно, постигне емотивну зрелост која ће му сутра омогућити нормалан брак. Сваки пут кад на себе преузмемо њихов ризик, преузимамо и одговорност за ниско самопоштовање које их чека у будућности.

Пребрзо прискачемо деци у помоћ

Данашња генерација младих није развила исте вештине као деца пре тридесетак година. Данас родитељи својој деци пребрзо прискачу у помоћ у свакој иоле тежој ситуацији, ускраћујући им тиме две важне ствари: потребу и снагу да се сами снађу и срећу коју свако од нас осети када превазиђе неки проблем самостално. Пре или касније, деца ће се увек неко бити ту да бије њихове битке и решава њихове проблеме: „Ако и направим неку грешку или не постигнем циљ, одрасли ће поправити ситуацију и претрпеће последице”. Иако несвесно, родитељи баш ову поруку шаљу својој деци свки пут када нешто ураде уместо њих, био то домаћи задатак, скупљање играчака или склањање тањира из којег је дете доручковало.

Награђујемо и одајемо признања олако

Генерацијом бабy-боомера, почела је да се шири и иницијатива за подизање самопоштовања код деце. Идеја је била одлична, али на погрешан начин реализована. Почетком осамдесетих тај покрет је стигао и у школе и од тада на западу свако дете на различитим такмичењима буде окићено неком медаљом, пехаром или захвалницом. Да се нико не би осећао инфериорно или лошије од другог. Код нас се ово огледа у броју вуковаца и одликаша који је далеко од реалног. Међутим, после неког времена, дете ће схватити да, заправо, то што је добио пехар или неку диплому и није нешто посебно јер такав исти има још 10 његових другара. На овај начин смо медвеђу услугу учинили и оном детету које је признање заиста заслужило, јер ће његов труд бити изједначен са трудом осталих који нису завредили исто признање, али и детету које ће погрешно веровати да је постигло сјајан резултат, иако би за такав требало још много рада и труда.

Награђујемо успехе своје деце материјаним стварима

Свако дете чека много проблема с којима ће се сусрести током живота, а препрека њивовом успешном превазилажењу је размаженост у детињству. Да бисте својој деци помогли, на њихове захтеве реците некад и “не” или “не сада” , како би научили да се боре да испуне своје жеље и потребе. У породицама са више деце, родитељи сматрају да није коректно једно дете наградити, а остале да изостави. С друге стране, наградити их све није реално. Због таквих ситуација, деца не добијају прилику да науче веома важну лекцију – да успех зависи од наших напора и дела. Размислите два пута пре него што наградите дете посетом тржном центру. На тај начин им шаљете само једну поруку – да су материјалне ствари једино за шта се вреди борити. А када је однос с децом заснован искључиво на материјалним подстицајима, они неће осетити никакву унутрашњу мотивацију, као ни безусловну љубав.

Не делимо с њима грешке из своје прошлости

Доћи ће дан када ће тинејџер желети да “пусти своја крила” и да сам исправља своје грешке, а одрасли треба да му допусте да то учини. То не значи да им нећемо помагати са се оријентишу на нове ствари и догађаје. Делите с децом своје грешке које сте правили када сте били њихових година, али избегавајте прекомерна моралисања о пушењу, алкохолу и дроги. Свако претеривање носи ризик од контраефекта. Деца би требало да буду спремна да се суочавају с невољама живота и да буду у могућности да сносе последице одлука које доносе. Реците им шта сте осећали када сте били у сличним ситуацијама, шта вас је водило у вашим акцијама, какве сте лекције научили.

Мешамо интелигенцију и таленат са зрелошћу

Интелигенција се често користи као показатељ зрелости детета. Сходно томе, родитељи верују да је паметно дете спремно да се суочи са стварним светом. Није тако. На пример, неки професионални спортисти или звезде Холивуда, иако су веома талентовани, умешани су у јавне скандале. Не рачунајте да имате талентовано дете у свему. Не постоји формула на основу које ћете знати када је савршен тренутак да пружите детету више слободе у одређеној области. Уместо тога, постоји једно корисно правило: посматрајте вршњаке своје деце. Ако примећујете да су независнији од ваших малишана, вероватно би требало да свом детету пружите више слободе и подстакнете њихову самосталност.

Не поштујемо сопствена правила

Родитељи морају бити пример својој деци. Реченица: “То ти не смеш, али мама сме јер је велика” изазива само револт. Такође, добро пазите своје понашање јер, деца вас не слушају шта причате, већ гледају шта радите. И анализирају. И, о не, опонашају! Ако сами не поштујете правила која успостављате, не очекујте то ни од деце.

И још нешто, покажите деци шта значи бити срећан и радост тражити у помагању људима око нас којима је помоћ потребна. Радите тако да би за вама остали само добра дела и добри људи, и ваша деца ће исто учинити. 

 

Преузето са „Зелена учионица„http://zelenaucionica.com/