Saveti za roditelje

 

Ne dozvoljavamo deci da preuzmu rizik

Živimo u modernom svetu punom opasnosti, a strah da će izgubiti svoju decu, ili da će ih neko povrediti tera roditelje da ih prezaštićuju. Evropski psiholozi su otkrili da ona deca koja se ne igraju na ulici, igralištu, po parkovima, koja nisu padala, povređivala kolena i dobijala poneku čvorugu, imaju veće šanse da, u tinejdžerskom dobu, pate od fobija. Svaki put kad padnu i malo oderu koleno ili dlan, deca shvataju da je to sasvim normalna stvar. Bol koji prolazi. Nešto što oni mogu da prevaziđu. Tinejdžerski ljubavni jadi jedna su od najtežih emotivnih situacija u životu. Baš zato bi svaki tinejdžer trebalo da ih proživi i kroz njih očvrsne, testira i podigne granice svoje emotivne snage i, konačno, postigne emotivnu zrelost koja će mu sutra omogućiti normalan brak. Svaki put kad na sebe preuzmemo njihov rizik, preuzimamo i odgovornost za nisko samopoštovanje koje ih čeka u budućnosti.

Prebrzo priskačemo deci u pomoć

Današnja generacija mladih nije razvila iste veštine kao deca pre tridesetak godina. Danas roditelji svojoj deci prebrzo priskaču u pomoć u svakoj iole težoj situaciji, uskraćujući im time dve važne stvari: potrebu i snagu da se sami snađu i sreću koju svako od nas oseti kada prevaziđe neki problem samostalno. Pre ili kasnije, deca će se uvek neko biti tu da bije njihove bitke i rešava njihove probleme: „Ako i napravim neku grešku ili ne postignem cilj, odrasli će popraviti situaciju i pretrpeće posledice”. Iako nesvesno, roditelji baš ovu poruku šalju svojoj deci svki put kada nešto urade umesto njih, bio to domaći zadatak, skupljanje igračaka ili sklanjanje tanjira iz kojeg je dete doručkovalo.

Nagrađujemo i odajemo priznanja olako

Generacijom baby-boomera, počela je da se širi i inicijativa za podizanje samopoštovanja kod dece. Ideja je bila odlična, ali na pogrešan način realizovana. Početkom osamdesetih taj pokret je stigao i u škole i od tada na zapadu svako dete na različitim takmičenjima bude okićeno nekom medaljom, peharom ili zahvalnicom. Da se niko ne bi osećao inferiorno ili lošije od drugog. Kod nas se ovo ogleda u broju vukovaca i odlikaša koji je daleko od realnog. Međutim, posle nekog vremena, dete će shvatiti da, zapravo, to što je dobio pehar ili neku diplomu i nije nešto posebno jer takav isti ima još 10 njegovih drugara. Na ovaj način smo medveđu uslugu učinili i onom detetu koje je priznanje zaista zaslužilo, jer će njegov trud biti izjednačen sa trudom ostalih koji nisu zavredili isto priznanje, ali i detetu koje će pogrešno verovati da je postiglo sjajan rezultat, iako bi za takav trebalo još mnogo rada i truda.

Nagrađujemo uspehe svoje dece materijanim stvarima

Svako dete čeka mnogo problema s kojima će se susresti tokom života, a prepreka njivovom uspešnom prevazilaženju je razmaženost u detinjstvu. Da biste svojoj deci pomogli, na njihove zahteve recite nekad i “ne” ili “ne sada” , kako bi naučili da se bore da ispune svoje želje i potrebe. U porodicama sa više dece, roditelji smatraju da nije korektno jedno dete nagraditi, a ostale da izostavi. S druge strane, nagraditi ih sve nije realno. Zbog takvih situacija, deca ne dobijaju priliku da nauče veoma važnu lekciju – da uspeh zavisi od naših napora i dela. Razmislite dva puta pre nego što nagradite dete posetom tržnom centru. Na taj način im šaljete samo jednu poruku – da su materijalne stvari jedino za šta se vredi boriti. A kada je odnos s decom zasnovan isključivo na materijalnim podsticajima, oni neće osetiti nikakvu unutrašnju motivaciju, kao ni bezuslovnu ljubav.

Ne delimo s njima greške iz svoje prošlosti

Doći će dan kada će tinejdžer želeti da “pusti svoja krila” i da sam ispravlja svoje greške, a odrasli treba da mu dopuste da to učini. To ne znači da im nećemo pomagati sa se orijentišu na nove stvari i događaje. Delite s decom svoje greške koje ste pravili kada ste bili njihovih godina, ali izbegavajte prekomerna moralisanja o pušenju, alkoholu i drogi. Svako preterivanje nosi rizik od kontraefekta. Deca bi trebalo da budu spremna da se suočavaju s nevoljama života i da budu u mogućnosti da snose posledice odluka koje donose. Recite im šta ste osećali kada ste bili u sličnim situacijama, šta vas je vodilo u vašim akcijama, kakve ste lekcije naučili.

Mešamo inteligenciju i talenat sa zrelošću

Inteligencija se često koristi kao pokazatelj zrelosti deteta. Shodno tome, roditelji veruju da je pametno dete spremno da se suoči sa stvarnim svetom. Nije tako. Na primer, neki profesionalni sportisti ili zvezde Holivuda, iako su veoma talentovani, umešani su u javne skandale. Ne računajte da imate talentovano dete u svemu. Ne postoji formula na osnovu koje ćete znati kada je savršen trenutak da pružite detetu više slobode u određenoj oblasti. Umesto toga, postoji jedno korisno pravilo: posmatrajte vršnjake svoje dece. Ako primećujete da su nezavisniji od vaših mališana, verovatno bi trebalo da svom detetu pružite više slobode i podstaknete njihovu samostalnost.

Ne poštujemo sopstvena pravila

Roditelji moraju biti primer svojoj deci. Rečenica: “To ti ne smeš, ali mama sme jer je velika” izaziva samo revolt. Takođe, dobro pazite svoje ponašanje jer, deca vas ne slušaju šta pričate, već gledaju šta radite. I analiziraju. I, o ne, oponašaju! Ako sami ne poštujete pravila koja uspostavljate, ne očekujte to ni od dece.

I još nešto, pokažite deci šta znači biti srećan i radost tražiti u pomaganju ljudima oko nas kojima je pomoć potrebna. Radite tako da bi za vama ostali samo dobra dela i dobri ljudi, i vaša deca će isto učiniti. 

 

Preuzeto sa „Zelena učionica„http://zelenaucionica.com/

 

Saveti za roditelje đaka prvaka



Čarobno školsko doba

ČAROBNO ŠKOLSKO DOBA

 

Školovanje deteta je bitan događaj u životu svake porodice. U školi deca uče prva slova, prvi put se zaljubljuju, stiču prva prijateljstva. U toku školovanja desiće se puno čarobnih trenutaka.Ako ste roditelj, ovaj tekst je namenjen Vama. Želja nam je bila da se podsetimo nekoliko važnih trenutaka u školovanju u kojima roditelji igraju bitnu i nezamenljivu ulogu.

Početak školske godine

Za sve osnovnoškolce svaki septembar je ponovno privikavanje na ritam i obaveze koje donosi škola. Iako će se većina radovati ponovnom susretanju sa drugovima, školsko zvono će ih podsetiti i na: rano ustajanje, neispavanost, učenje i domaće zadatke, višečasovno mirno sedenje... Želja je svakog roditelja da detetu u školi bude lepo, ali kada vam dete kaže da ne voli da ide u školu, pokušajte da ga saslušate i prihvatite njegova osećanja. To neće značiti da ono više ne treba da ide u školu. Podstičite ga da priča kakva su mu interesovanja, ko su njegovi prijatelji i šta mu se kod njih dopada. Pitajte ga da li bi ove godine želeo da se bavi nekim sportom ili možda da pohađa neku od sekcija u školi.

Domaći zadaci

Ne računajući prvake sa kojima je potreban poseban rad i koji tek stiču radne navike,svi ostali treba da znaju da su domaći zadaci obaveza svakog učenika. Roditelj treba da dete (pogotovo u mlađim razredima ) pita da li je i šta imao za domaći, a na detetu je da ga uradi. Nećete mu pomoći ako umesto deteta crtate ili pišete ono šti je njemu zadato u školi. Možete mu pomoći tako što ćete stvoriti što bolju atmosferu u kući (da isključite televizor, braću i sestre pošalje u drugu sobu, da mu omogućite učenje za radnim stolom..), a detetu da se priključite samo ako ono traži objašnjenje ili samostalno zaista ne može da uradi zadatak. Domaće zadatke uvek prekontrolišite.

Ocene

„Dobio sam lošu ocenu, a mnogo sam učio. Nastavnik misli da ništa ne znam, roditelji će me grditi, a svi moji drugovi su bolji od mene“. Ovo je rečenica koju često možemo čuti kod osnovnoškolca. Ne postoji učenik koji barem jednom nije dobio lošu ocenu ili ocenu niže od one koje je očekivao. Kada dete dođe sa lošom ocenom kući nemojte mu cepati listove iz sveske, usloljavati svoju ljubav školskim uspehom, već mu pomozite da bolje organizuje svoje vreme i navike. Motivišite ga da krene u učenje sa namerom da popravi ocenu. Obratite pažnju i na vlastita očekivanja, ako su visoka i mnogo polažete na školski uspeh dete je pod većim pritiskom. I za roditelje i decu važno je da znaju da se u osnovnoj školi ne ocenjuje samo znanje već i stepen razumevanja, sposobnost primene, stepen razvijenosti umnjenja i veština i angažovanje učenika u nastavnom procesu (Pravilnik o ocenjivanju učenika osnovne škole, član 5).

Dođite u školu

Saradnja škole i porodice je jedan od najvažnijih faktora za uspešan razvoj svakog deteta. Iako se to može činiti preterano, ipak su roditelji za decu najveći autoritet. Kao roditelj važno ja da se redovno pojavljujete na roditeljskim sastancima. Time pokazujete da se interesujete za uspeh vašeg deteta i da vam je važno njegovo postignuće u školi. Sarađujete sa razrednim starešinom, on će u toku osnovne škole puno vremena proveseti sa vašim detetom. Donosite opravdanja na vreme i javite se ako učenik neće dolaziti u školu usled bolesti. Razgovarajte sa predmetnim nastavnicima jer ćete od njih dobiti najadekvatniji odgovor kakvo je dete na času, koliko je aktivno, ima li posebna interesovanja i šta je potrebno da nauči da bi popravilo svoju ocenu. Poštujete termine za Dan otvorenih vrata jer će tada nastavnik moći da vam posveti više vremena nego ako dođete između dva časa, na odmoru od pet minuta. Ulazak u učionicu i prekidanje nastave nije dozvoljeno. Priključite se Savetu roditelja sa novim idejama i pomozite nam u konkretnim akcijama. U školi je uvek dobrodošlo lično angažovanje.

Razvojno obogaćivanje kod osnovaca

Da li se zapitate koliko vremena vaše dete posvećuje hobijima,čitanju, muzici i aktivnostima koje mogu motivisati pažnju? Voli li vaše dete sve ili većinu tih aktivnosti ili ga prisiljavate da se time bavi i vežba? Uzrast od sedam do četrnaest godina je vreme kada detetovo okruženje treba obogatiti raznovrsnim sadržajima. Evo nekoliko predloga:

Knjige: Ne to nisu samo one koje treba pročitati za lektiru. To mogi biti obrazovne knjige o tome kako funkcioniće telo, knjige o životinjama, o fantastici i pustolovinama. Decu od dvanaeste do četrnaeste godine posebno interesuju avanturistički romani, naučna fantastika, a vole i komediju. Roditelj koji voli knjigu lako može „zaraziti“ i svoje dete.

Razvojno podsticajne igračke i igre: lutke i plišane životinje, pozorišne lutke i pozornice za njih, video igre, lego kocke, trkački automobili, električni vozovi, makete svega što se kreće-aviona, automobila, brodova. Društvene igre kao monopol, Ne ljuti se čoveče, igre kartama. Uzrastu od deset do dvanaest godina dodajemo: dnevnike, kompjutere, teleskope, složenije slagalice.

Muzika: za decu koje žele eksperimentisati bez ozbiljnog posvećivanja muzici preporučuje se muzika koja se lako svira, poput drvenih pločica, zviždaljki, bubnja i zvečki. Sintisajzer većina voli da proba, a neki se zahvaljujući njemu ozbiljnije posvete muzici.

Umetnost: boje,olovke,glina,glinamol,blokovi za crtanje,perle,sjani papir,origami papir, mirisni flomasteri,karton,drvo.Od desete godine naglasak je na likovnoj umetnosti: slikanju, crtanju i materijalu za oblikovanje.

Sportske aktivnosti: Deca mlađeg uzrasta se još uvek ne bave sportom, ali se mogu stimulisati raznovrsnim sportskim igračkama, kao što su konopci za preskakanje, bicikl, lopte, vijače. Neki predmeti popularni su u svakom uzrastu: roleri, oprema za plivanje,teniski reketi i bicikli. Već od desete godine sportovi dominiraju u odnosu na čistu igru (košarka, odbojka, fudbal).

Šta god da od ovoga ponudite svom detetu, a ono prihvati, razvijaće kod njega strpljivost, predanost i stvaralaštvo. Sa druge strane, višesatno sedenje pred televizorom doprineće samo pasivnom prihvatanju onoga što vidi na ekranu, bez mogućnosti da razvija sopstveno mišljenje.

Šta je kvalitetno provedeno vreme?

Deca od najranijeg uzrasta imaju potrebu i želju provesti vreme u igri i drugim aktivnostima sa roditeljima. Međutim, vreme provedeno u kućnim poslovima ili gledanju televizije nije kvalitetno provodeno vreme sa detetom. Ne zaboravite da nakon povratka sa posla sednete sa svojim detetom i posvetite mi svu svoju pažnju, ne dajte da vas išta ometa i neka vam ispriča kako je proveo dan. Decu nećete prevariti jer ona vrlo dobro prepoznaju vaše ponašanje i znaju kada ih slušate sa punom pažnjom. Dogovorite se kako ćete provesti ostatak dana. Objasnite šta sve morate obaviti i dogovorite vreme za zajedničku igru, šetnju, gledanje filma... Dane vikenda iskoristite za aktivnost u prirodi, zajednički izlet ili odlazak kod prijatelja i rođaka. Takođe, ne zaboravite da je kvalitetno provedeno vreme ključno za stvaranje poverenja i bliskosti između roditelja i dece